Korporacije imaju značajnu ulogu u izgradnji održive ekonomije i društva. Održivost kao glavni izazov za čovečanstvo, veoma je bitan za orijentaciju u pogledu kvaliteta života mladih generacija. Trenutna klimatska kriza, ekološka kriza, kriza deficita prirodnih resursa, hrane i energenata, kao i rastuća nejednakost je i direktna posledica ljudskih izbora i aktivnosti. Prethodno je posebno vidljivo u „svetu“ gigantskih multinacionalnih korporacija i grupa koje primarno definišu strategiju i pravce razvoja, kao i stepen blagostanja ljudi u svetu.
Čovečanstvo se nalazi pred izazovima, koji su mnogo veći, nego što ih uticajne korporativne grupe prikazuju. Otvaraju se pesimistički scenariji opstanka ljudi i same planete Zemlje. Rešavanje ovih izazova zahteva jasno definisanje šta podrazumevamo pod održivošću i pravdom. U tom okviru potrebno je odrediti kako korporacija doprinosi pozitivno, ali i negativno takvoj situaciji.
Koncepti održivosti ljudske civilizacije i svetske privrede kao i pravda, opredeljeni su teritorijalnom i vremenskom dimenzijom. Zakoni i regulativa šire posmatrano, kao i koncept usaglašenosti su ograničeni. Kompanijski zakoni, odnosno regulativa korporativnog sveta je u velikoj meri kratkoročno orijentisana kao odgovor na potrebe datog trenutka i odnosa snaga i interesa na određenom području, ali i šire.
Prethodna situacija kreira zapovest da se u sferi pravnih nauka razmotre aspekti odnosa pravde, prava i regulisanja korporativnog sveta kako se ta pitanja mogu bolje rešiti. Reforma instituta korporativnog prava je neminovna. To povratno podrazumeva podizanje kvaliteta korporativnog upravljanja i korporativne društvene odgovornosti, kao glavnih stubova poslovnog prava sada i još više u budućnosti. Naš blog pokrenut na ovu temu razmatra izazove održivosti pojedinaca, korporacija, nacionalnih ekonomija, kao i širih ekonomskih grupacija i interesnih sfera i stavlja ih u kontekst pravde. Stoga se naš pristup zalaže za korporativne reforme funkcionisanja i regulisanja odbora direktora i drugih instituta korporativnog upravljanja, sve u cilju efikasne i pravične preraspodele prava i dužnosti zainteresovanim stranama učesnicima sa većim interesima u sferi održivosti i ostvarenju pravde. Stoga bi se cilj mogao i redefinisati u sledećem zaključku. Potrebno je da vodeće svetske jurisdikcije, a potom i manje, koji ih slede poput Srbije, ponovo pristupe kreativnom pravnom normiranju mesta i uloge korporacija u funkciji njenih boljih usluga društvu u sferi korporativne održivosti. Time se bolje servisiraju javni društveni interesi oličeni u ciljevima pravde i blagostanja.