Koliko god da se priča o smanjenju zavisnosti od USD (američkog dolara), treba reći da su i sama Rusija i Kina danas u velikoj meri dolarizovane, jer značajan deo svojih deviznih rezervi drže u USD. Takođe, i kada se zemlje zadužuju (ovde mislim samo na Rusiju, ne na Kinu) povremeno se to radi u evro obveznicama koje su nominovane u USD. USD je i danas glavna valuta u smislu prometa na međunarodnim finansijskim tržištima i to se preko noći ne može promeniti. Jednostavno, preterano ekspanzivna monetarna politika FED/a (Sistem federalnih rezervi kao centralna banka Amerike) omogućava veliku cirkulaciju dolara na svetskim finansijskim tržištima i često stvara utisak da je povoljno zadužiti se u evro obveznicama nominovanim u USD jer to prate veliki američki investicioni i penzioni fondovi koji podgrevaju tražnju za ovim finansijskim instrumentima. Naravno, ko ne uradi na vreme valutni hedžing (zaštitu od rizika budućih fluktuacija USD prema tzv. trećim valutama), često se uveri u veliku volatilnost USD i valutni rizik koji se po tom osnovu preuzima. Ipak, veliki broj zemalja teško da će odoleti tom utisku da je povoljnije zadužiti se u dolarima i mislim da bilo kakva kampanja ne može dati brze rezultate po tom pitanju.
USD i dan danas učestvuje u korpi valuta obračunske valute MMF/a, tzv. specijalnih prava vučenja (SDR / Special Drawing Write) sa 41% što daleko premašuje relativnu moć američke privrede danas, ali takva je makroekonomska formula po kojoj se određuju ponderi valuta u SPV/u, a to govori i o moći i uticaju Amerike na politiku MMF/a. Treba, ipak, istaći da mi danas ne živimo u zlatno/dolarskom režimu kao nekad, već u zlatno/deviznom režimu i da usd nije jedina svetska valuta, uz zlato kao globalni denominator vrednosti. Kina je tek revizijom iz 2016, uspela da se izbori da njena valuta juan uđe u ovu korpu valuta SPV/a, ali sa simboličnim učešćem od ispod 10 posto (trenutno 6-7%). Treba istaći i da se glavni globalni proizvodi na svetskim tržištima danas još uvek izražavaju u dolarima, što kroz njihov promet na svetskim berzama garantuje dolaru veliki uticaj i obrt. Tu ulaze: nafta, dijamanti, pa i danas sve prisutnije kripto valute i bitcoin. Danas se sve više priča o valutnom ratu između Kine i Amerike jer Amerika i Evropa konstantno optužuju Kinu da namerno drži juan potcenjenim iz ugla konkurentnosti svog izvoza i time obezbeđuje veliki trgovinski suficit svojoj privredi i istovremeno stvara preduslove za ogroman izvoz kapitala u Evropu.
Treba pri tome istaći da Kina pojedinačno gledano ima ubedljivo najveće devizne rezerve na svetu i sve više se govori da ona predstavlja jedino “utočište u krajnjoj instanci” („lender of last resort“) za ogromne deficite evropskih zemalja i Amerike istovremeno. Stoga je ispravno reći da se svetska ekonomija već polako transformiše jer je tu poziciju nekada imao samo MMF, a danas u pogledu visine deviznih rezervi se slobodno može reći da je tu ulogu preuzela Kina.
Što se Srbije tiče, mi smo evroizovano tržište, pored zlata najveće učešće u deviznim rezervama imaju evro obveznice u evrima i konstantno pada taj deo javnog duga Srbije koji je nominovan u dolarima. Smatram da značajne innvesticije iz Kine tu ništa posebno ne menjaju.