­

Zemlja se sad nalazi u teškoj ekonomskoj i društvenoj krizi. Makroekonomska stabilnost Srbije zasnivala se na visokom prilivu kapitala, pri čemu je u zemlju ušlo 12,5 milijardi evra stranih direktnih investicija i 17 milijardi evra kredita iz inostranstva.

Srbiji je potrebna nova ekonomska politika koja će doneti prosperitet i razvoj. Ovo je između ostalog istaknuto prvog dana dvodnevnog Međunarodnog naučnog skupa ,,Bank pres fest’’ koji su organizovali beogradska Bankarska akademija i Institut ekonomskih nauka. U radu skupa učestvuju ekonomisti, bankari, privrednici koji kritički govore o formulisanju novog modela privrednog razvoja Srbije, uticaju globalne krize na srpsku privredu, o putu evropskih integracija Srbije, ulozi finansijskih institucija, monetarnoj i fiskalnoj politici, deviznom kursu, stranim investicijama...

Guverner Narodne banke Srbije u ostavci Radovan Jelašić, otvarajući skup je naglasio da privredu Srbije od 2001. godine do danas karakteriše visoka domaća tražnja, rast deficita roba i usluga, uz naglasak da smo u vreme ekonomske krize trošili čak za četvrtinu više nego što smo proizvodili... Po njegovim rečima, u povećanju konkurentnosti srpske privrede i većoj proizvodnji roba za svetsko tržište, nalazi se ključ za rešenje krize.

Radovan Jelašić između ostalog je naglasio da Srbija ima mogućnost da povuče četvrtu tranšu kredita od Međunarodnog monetarnog fonda u iznosu od 400 miliona evra, ali da će najverovatnije povući samo 50 do 60 miliona evra jer joj više nije potrebno. Jelašich je naveo da je Srbija smanjila sumu novca koju želi da povuče od MMF-a jer se pokazalo da je platnobilansni deficit zemlje niži od očekivanog. Po njegovim rečima, tokom prošle godine kapitalni prilivi, posebno strane direktne investicije, bili su veći od platnobilansnog deficita, što je dovelo do rasta deviznih rezervi i zato nije bilo potrebe da se novac od MMF-a troši u potpunosti. On je istakao da je nužno uspostaviti novi model privrednog rasta Srbije zasnovan na izvozu i investicijama naglašivši da bi on za građane značio stabilno i sporije rastući životni standard i veću zaposlenost, ali tek na srednji i dugi rok.

Guverner je podsetio da se od 2001. godine do danas makroekonomska stabilnost Srbije zasnivala na visokom prilivu kapitala, pri čemu je u zemlju ušlo 12,5 milijardi evra stranih direktnih investicija i 17 milijardi evra kredita iz inostranstva. Novi model rasta podrazumeva i niži obim javne potrošnje, manje zaposlenih u javnom sektoru, generacijski dogovor oko nivoa penzija, održivost javnog duga na srednji i dugi rok i nižu inflaciju.

Profesor dr Mlađen Kovačević je ukazao da je u Srbiju od oktobarskih promena 2000. godine do aprila 2010. godine na razne načine iz sveta stiglo oko 75 milijardi dolara, ali da je taj novac nenamenski utrošen. Po njegovim rečima Srbija je imala pogrešan koncept ekonomskih reformi pa se još uvek nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji i društvenoj krizi. Nju karakteriše kriza ljudskog morala i njegov pad na svim nivoima. Imali smo i lošu kadrovsku politiku pa se po broju odliva ,,mozgova’’ iz Srbije u svet nalazimo na drugom mestu u svetu, odmah iza Gvajane.

Ono što smo imali do sada nije bio zdrav i održiv rast, a uz domaću imali smo i svetsku krizu. Naša današnja ekonomska politika predstavlja neku vrstu katastrofe, pa je Srbija zbog toga i nesigurna zemlja za ulaganje kapitala, rekao je profesor dr Ljubomir Madžar. (Economy.rs, 16. jun 2010)

Preuzeto sa www.economy.rs

­