­

ZAKLJUČCI

SA MEĐUNARODNOG NAUČNOG SIMPOZIJUMA

NOVI MODEL PRIVREDNOG RAZVOJA SRBIJE

(Beograd, Beogradska Bankarska Akademija, 16-17. jun 2010)

U organizaciji Beogradske bankarske akademije – fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije 16. i 17. juna 2010. godine organizovan je međunarodni naučni simpozijum „NOVI MODEL PRIVREDNOG RAZVOJA SRBIJE”.

Preko 50 autora iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Mađarske, Poljske, Češke, Slovačke, Francuske, Nemačke, V. Britanije  i SAD napisali su naučne referate u kojima su obradili  najvažnija pitanja relevantna za formulisanje (nove) strategije privrednog razvoja Srbije.

Na osnovu rasprave, zasnovane na rezultatima istraživanja autora referata, u nastavku u najkraćim crtama prezentujemo glavne ocene (1) i predloge (2) relevantnih za formulisanje novog modela/strategije privrednog razvoja Srbije.

      1.  Na Simpozijumu je ocenjeno da privreda Srbije ulazi u tešku fazu razvoja u kojoj će se suočiti sa značajnim razvojnim ograničenjima:

  • Iscrpene su mogućnosti finansiranja privrednog rasta po osnovu donacija iz inostranstva.
  • Snižen je stepen atraktivnosti Srbije za strane direktne, grinfild i braunfild investicije.
  • Znatno je smanjen (a uskoro će gotovo sasvim iščeznuti) prihod od privatizacije.
  • Snižen je stepen konkurentnosti privrede Srbije (u 2009. u odnosu na 2008. godinu privreda Srbije oslabila je svoju konkurentnost na inostranim tržištima za osam mesta i u skupu od 133 zemlje nalazi se u poslednjoj trećini zemalja); prema vrednosti indeksa kvaliteta komparativnih prednosti Srbija se u skupu od 133 zemlje sa liste Svetskog ekonomskog foruma, koje stvaraju preko 98% bruto domaćeg proizvoda čitavog sveta nalazi na zabrinjavajućoj poziciji na rang listi – na 111. mestu. 
  • Uz veoma visoku stopu nezaposlenosti i opadajuću stopu zaposlenosti, Srbija ima latentno visoku stopu inflacije.
  • Zbog pada opšte privredne aktivnosti i izražene nelikvidnosti privrede realni fiskalni prihodi sporije rastu od rashoda što generiše relativno visok budžetski deficit u poređenju sa bruto domaćim proizvodom.
  • Javni dug Srbije iznosi oko 32% bruto domaćeg proizvoda i relativno brzo se povećava tako da predstavlja ozbiljno razvojno ograničenje za rast privrede; s obzirom na relativni nivo javnog duga, s jedne strane, i profil države Srbije kao dužnika, ocenjeno je da je Srbija nadmašila kritičnu granicu iznad koje javni dug u značajnoj meri usporava privredni rast; primenom adekvatnije metodologije obračuna relativnog javnog duga smatramo da bi se pokazalo da je javni dug veći nego što ga statistika sada iskazuje.
  • Ostvarivanje projekta vlasničke restitucije implicira relativno velike finansijske obaveze države Srbije prema ranijim vlasnicima.
  • Ako javni dug nastavi da se povećava brzinom kao u poslednjih godinu i po dana, postoji realna opasnost da se neto strana aktiva smanji ispod kritične granice koja je predviđena aranžmanom Vlade RS i Medjunarodnog monetarnog fonda.
  • Spoljni dug Srbije, koji iznosi oko 70% bruto domaćeg proizvoda, takođe je prešao „gornju granicu tolerancije” i limitirajuće deluje na rast i razvoj privrede u narednom periodu.
  • Zbog precenjene vrednosti dinara uvoz se u proteklom periodu povećavao relativno brzo u odnosu na rast izvoza, što je uticalo na depresijaciju dinara (samo u poslednjih godinu i po dana dinar je u odnosu na evro oslabio za 35%).
  • Potrošnja je u proteklom desetogišnjem periodu prekomerno rasla, daleko premašajući realne okvire.

      2. Strategija privrednog razvoja Srbije u narednom periodu trebalo bi da se zasniva na sledećim elementima:

  • Razviti model dinamičkog planiranja intervala dozvoljenog budžetskog deficita, što podrazumeva definisanje ex ante gornje granice budžetskog ograničenja u funkciji visine stope rasta bruto domaćeg proizvoda.
  • Relativno nivo javnog i spoljnjeg duga trebalo bi takođe unapred odrediti na način da se oslabi limitirajuće dejstvo ovih faktora na budući privredni rast Srbije.
  • Uz obezbeđenje stabilnosti cena, ishodi monetarne politike Narodne banke Srbije trebalo bi da budu ravnotežan devizni kurs dinara koji će doprinositi porastu konkurentnosti privrede Srbije i, sledstveno tome, povećanju izvoza, domaće proizvodnje i zaposlenosti te održivosti privrednog rasta i razvoja Srbije.
  • Uz jasno definisane razvojne prioritete u oblasti industrije i poljoprivrede i  boljom koordinacijom monetarno-kreditne i fiskalne politike trebalo bi podsticati izvozno orijentisanu proizvodnju razmenjivih, materijalnih dobara i, na taj način osigurati veći doprinos realnog sektora ukupnom privrednom rastu koji je, inače, u proteklom periodu bio temeljen na nesrazmerno velikom učešću uslužnog sektora.
  • Adekvatnom politikom oporezivanja prihoda od kamata i podsticajnom poreskom politikom trebalo bi stimulisati štednju i investicije kao ključnih determinanti održivog privrednog rasta Srbije u narednom periodu.

U Beogradu, 17.  juna 2010.                                                             Predsednik

                                                                                                         Programskog odbora

                                                                                                         Prof. dr Hasan Hanić

 

Preuzmite zaključke sa naučnog skupa.

­