­

logo bba1

 Contact

 

Podsticanje proizvodnje za izvoz i štednje ključne su poluge održivog privrednog rasta Srbije, poručili su stručnjaci okupljeni na međunarodnom naučnom simpozijumu „Novi model privrednog razvoja Srbije” koji je ovih dana organizovala Beogradska bankarska akademija

J. Putniković
subota, 19. jun 2010

Strategija održivog privrednog rasta Srbije u narednom periodu trebalo bi da se zasniva na konceptu “reindustrijalizacije”, tj. na ekonomskom podsticaju porasta proizvodnje industrijskih/materijalnih/razmenljivih proizvoda, posebno u onim granama industrije čiji su proizvodi konkurentni na inostranim tržištima, kao i na selektivnom stimulisanju poljoprivredne proizvodnje saobrazno usvojenim prioritetnim granama i oblastima proizvodnje u poljoprivredi. To će dovesti do porasta izvoza, daljeg razvoja proizvodnje, zaposlenosti i bržeg privrednog rasta.

Pored stimulisanja izvoza, druga ključna poluga održivog privrednog rasta Srbije jeste porast štednje, što se može ostvariti blažom poreskom politikom odnosno politikom manjih stopa oporezivanja prihoda od kamata na štednju. Štednja je osnovni izvor investija – ključne determinante privrednog rasta, a investicije se, takođe, mogu povećati poreskim stimulacijama proizvođača da investiraju u nabavku nove opreme i proširenje postojećih proizvodnih kapaciteta što će, sa svoje strane, stimulisati porast broja zaposlenih a veći broj zaposlenih direktno i posredno (preko porasta agregatne tražnje) dovodi do većih stopa privrednog rasta.

Ovo je, prema rečima profesora dr Hasana Hanića, poruka stručnjaka okupljenih na međunarodnom naučnom simpozijumu „Novi model privrednog razvoja Srbije” u Beogradskoj bankarskoj akademiji - Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije (16. i 17. juna) u Beogradu. U referatima i diskusijama više od 50 autora iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Mađarske, Poljske, Češke, Slovačke, Francuske, Nemačke, V. Britanije i SAD bavilo se iznalaženjem odgovora na najvažnija pitanja i probleme, koja treba da doprinesu formulisanju (nove) strategije privrednog razvoja Srbije.

“Presušili” inostrani izvori finansiranja

“Privreda Srbije ulazi u tešku fazu razvoja u kojoj će se suočiti sa značajnim razvojnim ograničenjima jer su: iscrpene mogućnosti finansiranja privrednog rasta po osnovu donacija iz inostranstva. Snižen je stepen atraktivnosti Srbije za strane direktne, grinfild i braunfild investicije. Znatno je smanjen (a uskoro će gotovo sasvim iščeznuti) prihod od privatizacije. Strane direktne investicije konstantno opadaju od 2006. godine; u 2009. strane direktne investicije bile su za 59 % manje nego 2006. godine! S obziroma na stepen atraktivnosti privredno-pravno-političkog ambijenta i relativno nizak imidž Srbije, u poređenju sa konkurentskim zamljama u regionu, u narednom srednjeročnom periodu ne možemo očekivati signifikantan porast stranih direktnih investicija u privredu Srbije,” konstatuje dr Hanić.

Ekonomisti su se složili i da je snižen stepen konkurentnosti privrede Srbije (u 2009. u odnosu na 2008. godinu privreda Srbije oslabila je svoju konkurentnost na inostranim tržištima za osam mesta i u skupu od 133 zemlje nalazi se u poslednjoj trećini); prema vrednosti indeksa kvaliteta komparativnih prednosti, Srbija se u skupu od 133 zemlje sa liste Svetskog ekonomskog foruma, koje stvaraju preko 98% bruto domaćeg proizvoda čitavog sveta, nalazi na zabrinjavajućoj poziciji na rang listi – na 111. mestu.

Inflatorna „bujica”

Uz veoma visoku stopu nezaposlenosti i opadajuću stopu zaposlenosti, Srbija ima latentno visoku stopu inflacije. U martu 2010. godine stopa inflacije iznosila je 1,2 %.

„Kada se u obzir uzme stopa inflacije u prva četiri meseca 2010. godine, ostvareni i očekivani pad vrednosti dinara u odnosu na evro, skroman rast izvoza i stagnacija i opadanje obima stranih direktnih investicija može da dovede do stope inflacije na godišnjem nivou od 8 do 9 %”, procenjuje profesor Hanić.

Zbog pada opšte privredne aktivnosti i izražene nelikvidnosti privrede, realni fiskalni prihodi sporije rastu od rashoda što generiše relativno visok budžetski deficit u poređenju sa bruto domaćim proizvodom, zaključili su učesnici ovog skupa.

„Planirani budžetski deficit u odnosu na bruto domaći proizvod u 2010. godini iznosi 4 %. Međutim, zbog sprijeg rasta budžetskih prihoda (usled sporog rasta opšte privredne aktivnosti) u poređenju sa rastom budžetskih rashoda, stvarni budžetski deficit će iznositi oko 5 % bruto domaćeg proizvoda, što je prihvatio i Međunarodni monetarni fond”, kaže dr Hanić.

Balast javnog duga

Upozoravajući da javni dug Srbije iznosi oko 32 % bruto domaćeg proizvoda i da se relativno brzo povećava, „tako da predstavlja ozbiljno razvojno ograničenje za rast privrede; s obzirom na relativni nivo javnog duga, s jedne strane, i profil države Srbije kao dužnika”, prof. Hanić ocenjuje da je „Srbija nadmašila kritičnu granicu iznad koje javni dug u značajnoj meri usporava privredni rast. Primenom adekvatnije metodologije obračuna relativnog javnog duga smatramo da bi se pokazalo da je javni dug veći nego što ga statistika sada iskazuje”.

Posebno pitanje je i ostvarivanje projekta vlasničke restitucije, što implicira relativno velike finansijske obaveze države Srbije prema ranijim vlasnicima.

“Postoje različite procene u pogledu visine obaveza države prema vlasnicima imovine koja je predmet restitucije. U svakom slučaju, radi se o relativno velikom iznosu koji država Srbija nije u stanju da izmiri odjednom. Stoga je rešenje, po mom mišljenju, u tome da država umesto keša vlasnicima da obveznice sa sukcesivnim rokovima dospeća na period od, recimo, 20 godina”, savetuje dr Hanić.

Ako javni dug nastavi da se povećava brzinom kao u poslednjih godinu i po dana, postoji realna opasnost da se neto strana aktiva smanji ispod kritične granice koja je predviđena aranžmanom Vlade Srbije i Medjunarodnog monetarnog fonda. Jer, spoljni dug Srbije, koji iznosi oko 70 % bruto domaćeg proizvoda je, takođe, prešao „gornju granicu tolerancije” i limitirajuće deluje na rast i razvoj privrede u narednom periodu.

Dinar sve “mršaviji”

Zbog precenjene vrednosti dinara uvoz se u proteklom periodu povećavao relativno brzo u odnosu na rast izvoza, što je uticalo na depresijaciju dinara (samo u poslednjih godinu i po dana dinar je u odnosu na evro oslabio za 35 %). Istovremeno, potrošnja je u proteklom desetogišnjem periodu prekomerno rasla, daleko premašajući realne okvire.

Budžetski deficit u službi razvoja (?)

“Uzimajući u obzor sve ove parametre zaključili smo da Strategija privrednog razvoja Srbije u narednom periodu treba da se zasniva na sledećim elementima: treba razviti model dinamičkog planiranja intervala dozvoljenog budžetskog deficita, što podrazumeva definisanje ex ante gornje granice budžetskog ograničenja u funkciji visine stope rasta bruto domaćeg proizvoda. Konkretno, da bi se sprečila nekontolisana javna potrošnja odnosno budžetski deficit (u odnosu na bruto domaći proizvod), naročito u izbornim periodima, s jedne strane, i da bi se obezbedilo da budžetski deficit ima razvojnu funkciju, trebalo bi razviti model kojim bi se unapred za svaku godinu narednog petogodišnjeg perioda (u Skupštini Srbije) usvojile donja i gornja granica relativnog budžetskog deficita. Po tom modelu relativni budžetski deficit bi se kretao ka gornjoj granici u godinama kada su stope rasta bruto domaćeg proizvoda niske (tako da budžetski deficit podstiče privredni rast), a prema donjoj granici unapred određenog intervala u godinama kada se ostvaruju relativno više godišnje stope rasta bruto domaćeg proizvoda”, kaže dr Hanić, prenoseći kako su na ovom skupu stručnjaci “nacrtali” novi model privrednog razvoja Srbije.

Ekonomisti su političarima poručili, takođe, i da bi relativni nivo javnog i spoljnjeg duga trebalo unapred odrediti, tako da se oslabi limitirajuće dejstvo ovih faktora na budući privredni rast Srbije.

Izvoz primarni cilj

U zaključcima se navodi i da uz obezbeđenje stabilnosti cena, cilj monetarne politike Narodne banke Srbije treba da bude uravnotežen devizni kurs dinara, koji će doprinositi porastu konkurentnosti privrede Srbije i, sledstveno tome, povećanju izvoza, domaće proizvodnje i zaposlenosti te održivosti privrednog rasta i razvoja Srbije.

“Uz jasno definisane razvojne prioritete u oblasti industrije i poljoprivrede i boljom koordinacijom monetarno-kreditne i fiskalne politike trebalo bi podsticati izvozno orijentisanu proizvodnju razmenjivih, materijalnih dobara i, na taj način osigurati veći doprinos realnog sektora ukupnom privrednom rastu koji je, inače, u proteklom periodu bio temeljen na nesrazmerno velikom učešću uslužnog sektora”, kaže dr Hanić pojašnjavajući da je rast bruto domaćeg proizvoda u periodu od 2000. do 2008. godine bio dominantno (više od dve trećine) generisan rastom vrednosti usluga - odnosno nematerijalnih, tj. nerazmenljivih proizvoda (telekomunkacionih, saobraćajnih, finansijskih i drugih usluga).

Umesto prekomerne potrošnje - štednja

Odgovarajućom politikom oporezivanja prihoda od kamata i podsticajnom poreskom politikom trebalo bi stimulisati štednju i investicije, ključne determinante održivog privrednog rasta Srbije u narednom periodu, poručuju stručnjaci jer, kako kažu, štednja u Srbiji je relativno mala u odnosu na visinu nacionalniog dohotka, što znači da je tzv. granična sklonost ka štednji relativno mala. To inače odgovara ekonomskoj zakonomernosti da granična sklonost ka štednji opada sa opadanjem relanog dohotka. Nivo štednje je niži nego što bi inače bio kada bi poreska politika u domenu oporezivanja prihoda od kamata bila blaža, tj. kada bi stopa poreza na kamate od štednje bila manja od postoječe, koja iznosi 20 %.

Ostaje da se vidi da li će ove poruke stručnjaka nadležni u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti Srbije saslušati i, naravno, prihvatiti. Ova lekcija stručnjaka političarima ne bi se smela “preskočiti” jer vreme za delovanje ističe.

„Rast privrede koji se zasniva na prekomernom porastu potrošnje - izvan realnih granica koje postavlja proizvodno/prihodni okvir, na stalnom i rastućem zaduživanju države i preduzeća u zemlji i inostranstvu je, dugoročno posmatrano, neodrživ”, upozorava dr Hanić.

Preuzeto sa www.balkanmagazin.net

­